Богиња плодности
из Доње Брањевине
(рани неолит)

Римски шлем
из Беркасова

Фрушкогорски манастири

ИСТОРИЈА

Још у старо камено доба људи су се спуштали у ову равницу због лова. Први земљорадници и сточари се настањују у доба неолита. Налазишта из тога доба су Ботош у Банату и Гомолава у Срему. Коришћењем метала почиње око 3800 г.п.н.е. и траје наредних 1800 г. Важнији локалитети тог доба се налазе код Ватина, Белегиша, Мокрина, Босута, на Калакачи, Жидовари и Гомолави.

У другој половини првог века п.н.е. на територију Војводине продиру Римљани освајајући Срем и јужне делове Баната. Римљани су подизали градове и градили путеве, увели виноградарство у Фрушку Гору, бавили се трговином. Такође су ширили културу и писменост. Сачувани су остаци градова Сирмијума, Басијане и Акуминикума из тог периода.

Турско-монголска племена Хуна су 375.г. продрли у Панонску низију. Почетком петог века Хуни су заузели Бачку и Банат и своју престоницу подигли у Потисју. Након смрти Атиле, хунски племенски савез се распао, па су у VI веку Војводином завладали Авари. Крајем VI века у ове крајеве са истока долазе Словени. У наредним вековима Словени су интензивно насељавали Балкан, али је један део стално остајао у Војводини. Крајем IX века са истока надиру Мађари и насељавају већи део Паноније. Налазишта из овог периода налазе се у околини Панчева, Врбаса, Челарева, Аде, Новог Кнежевца, Бача, Титела, Ковина.

Долазак Турака на Балкан проузроковао је велике миграције Српског становништва на подручје Војводине. Они су добијали одређене повластице од угарских владара, али су углавном насељавани у пограничне крајеве. Из тог периода су Фрушкогорски манастири (Шишатовац, Јазак, Хопово, итд.).

Почетком XVI века Турци крећу ка Бечу. Заузимају целу Војводину и задржавају се у овим крајевима све до пораза под Бечом, након чега их Аустријанци протерују из ових крајева.

Аустрија ствара војну границу на територији јужне Војводине. Граничари су у периоду од 112 година учествовали у 13 ратова. Пошто је Војводина, после ратова са Турцима била опустошена, државне власти су почеле да насељавају становништво из Немачке и северне Угарске. Такође је у том периоду настављено насељавање Срба, Хрвата и Румуна.

У револуцији 1848. године, којој је био узрок низ закона и поступака на штету сељаштва свих националности, Срби су на "Мајској" скупштини прокламовали стварање Српске Војводине. После пораза револуције, Аустријски двор ствара област Војводство Србије и Тамишки Банат. Сламањем "Баховог апсолутизма", укинуто је Војводство, а територија прикључена Угарској.

Након I светског рата, на скупштини у Новом Саду 1918. године, народ је донео одлуку да се Војводина одцепи од Угарске и присаједини Србији у оквиру новостворене државне заједнице назване Краљевина СХС.

После капитулације Југославије 1941. године Војводина је подељена између освајача. Ослобађањем ових територија 1945. године, Војводина се прикључује федералној Србији задржавајући своју посебност као аутономна покрајина.