СПОРТ

Војводина је, чак и по европским мерилима, подручје са завидном, веома дугом и значајном спортском традицијом. Познати педагог др Ђорђе Натошевић средином 19. века увео је гимнастичко вежбање као обавезан предмет у наставу Новосадске гимназије. Крајем деветнаестог века основана су прва спортска удружења у Сомбору, Суботици и Палићу. Темеље модерног спорта у Војводини поставио је заљубљеник у Палић, спортски ентузијаст гроф Лајош Вермеш (Vermes Lajos, 1860-1945). Вермеш је покренуо "Палићку олимпијаду" 1880. године, а за потребе спортиста изградио је хотел и прву кружну атлетску стазу, Ахилеон 1891. године.

Током протеклих деценија посвећивана је велика пажња унапређењу и омасовљењу различитих спортских дисциплина. Изузетно значајне резулате и велике успехе на националном и међународном плану остварили су одбојкашки, фудбалски, кошаркашки, рукометни тимови, а запажене успехе постижу и ватерполисти, такмичари у различитим стрељачким дисциплинама, као и мајстори џудоа, каратеа и других борилачких вештина. У покрајини су развијени и аутомобилизам, тенис, веслање и једриличарство, атлетика, бокс, рвање, шах. Као најзначајнији клубови издвајају се ФК "Војводина", КК "НИС - Војводина", РК "Југовић" из Каћа, Ватерполо клуб "Бечеј", Џудо и самбо клуб "Славија" и други.

Медаљама на међународним такмичењима су овенчани следећи спортисти са територије Војводине: Момчило Тапавица (1896.), Ђуро Стантић (1906. г.), Јован Микић Спартак, Вилим Харангозо (Harangozó Vilmos, 1954.), Зоран Калинић, Илије Лупулеску (Ilie Lupulescu, 1988. г.), Ержебет Палатинус (Palatinus Erzsébet), Гордана Перкучин, Бранислав Симић, Ивица Фргић, Стеван Хорват, Сретен Дамјановић, Рефик Мемишевић, Јожеф Тертеи (Törtei József), Тадија и Слободан Качар, Славко Обадов, Милорад Станулов, Зоран Панчић, Моника Селеш (Szeles Mónika), Александра Ивошев (1996.), Аранка Биндер (1992.), рукометаши Фајфрић, Мијушковић и Пушник, Момир Зрнић, Јовица Елезовић, Бранислав Покрајац, Зорица Војновић и Мирјана Ђурица.