СТАНОВНИШТВО

Према попису становништва из 2002. године, број становника у Војводини је 2.031.992, што је нешто више од 20% укупног становништва Србије. Срби чине већину становништва, односно 1.321.807, следе их Мађари са 290.207, затим Хрвати са 56.546, Словаци са 56.637, Црногорци са 35.513, Румуни са 30.419, Русини са 15.626, Македонци са 11.785. У Војводини живе и остале мање етничке скупине у које спадају Муслимани, Украјинци, Буњевци, Шокци, Немци, Албанци, Словенци, Бугари, Роми и други (укупно 26 нација и националних и етничких група). 49.881 становник у попису спроведеном 2002. године изјаснио се као Југословен.

Статут АП Војводине, који је основни и највиши правни акт на нивоу Покрајине, дозвољава службену употребу, осим српског, још и пет језика најбројнијих националних мањина: мађарски, хрватски, словачки, румунски и русински језик. Изузев по језику, становништво се разликује и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци су углавном павославне вероисповести, Мађари, Хрвати и Русини католици, док су Словаци претежно протестанти, а постоји и одређени број муслимана и других малих верских заједница.